Uloga religije u izgradnji mira

Poznato je da sve religije na svijetu  pozivaju na mir i da niti jedna ne zagova rat. Ipak, nepobitna je činjenica da su  mnoga zlodjela počinjena „u ime vjere“. Ovaj tečaj će omogućiti  polaznicima da se upoznaju sa perspektivama različitih vjera odnosno onih koje su najzastupljenije u BiH: katoličke, islamske, pravoslavne i  židovske

Uloga religije u izgradnji mira: Forum

Home Forumi Uloga religije u izgradnji mira

Ova tema sadrži 9 odgovora, ima 4 sudionika, zadnji odgovor od:  Elma prije 7 mjeseci.

  • Autor
    Postovi
  • #1974

    Škola Mira
    Ključonoša

    Drage mirovnjakinje i mirovnjaci,

    Ukoliko imate pitanja ili komentare, te ukoliko su potrebna dodatna pojašnjenja za teme koje smo obradili kroz ovu cjelinu, slobodno pišite. Na forumu možemo razmjeniti mišljenja ili diskutirati izgradnju mira. Vaše mišljenje nam je važno. Pišite i budite agenti izgradnje mira.

  • #2876

    Elma
    Predavač

    Drage mirovnjakinje i mirovnjaci,

    U okviru cjeline “Uloga religije u izgradnji mira” u četvrtak 10. novembra moći ćete pratiti predavanje o važnosti ideje mira u judaizmu. Pozivam vas da poslušate predavanje i, naravno, da date svoj komentar i da postavljate pitanja.

    Uz srdačne pozdrave,
    Elma Softić-Kaunitz

    • #2888

      Elma
      Predavač

      Šalom aleihem vama koji ste posvećeni izgradnji i njegovanju mira!

      “Sve što je zapisano u Tori, napisano je zarad mira.” (Tuhma Shoftim 18 – Talmud)

      Da li se slažete kada kažem da dobrobit svijeta počiva na onima koji teže miru?
      Da li se slažete kada kažem da odgovornost za dobrobit svijeta leži isključivo na nama koji gradimo mir?

  • #2892

    Predrag
    Sudionik

    Мир вам! Мир свима! Помаже Бог! Šalom aleihem,Es-selamu ‘alejkum. Дивно је било слушати предавања високопречасног свештеника оца Радивоја, велечасног свећеника Мариа, и драгих предавачица Азре и Елме, који/које су дивно излагали/излагае најважније поставке из тематске цјелине улога религије у изградњи мира. Веома инспиративна и надахњујућа предавања. Важна поука из свих предавања је да дијалог нема алтернативу. Босна и Херцеговина је (као што уважени предавач рече за Мостар) одувијек мјесто сусрета и додира Истока и Запада. Она је била мјесто њихове симбиозе и заједнице те две цивилизације. Веома је важно афирмисати те историјске и културне тековине Босне и Херцеговине, као мјеста сусрета и додира различитих културних и религијских цивилизација… Веома је важно да свако од нас личним примјером подстакне, охрабри, мотивише, промовише и буде активни судионик сусрета различитих вјероисповести тј. Међурелигијских сусрета. Циљ сусрета, додира, дијалога није и не може бити живот једних ПОРЕД других, већ једних СА другим.

  • #2899

    Armin Marić
    Sudionik

    Poštovani predavači,
    velika mi je čast da sam imao mogućnost da jedinstvenu poruku mira čujem kroz spektar različitih religija i kultura, jer je poštivanje različitosti upravo temeljna odrednica svakog mirovnjaka.
    Da stvarno razumijemo mir kroz oči onog drugog, moramo da razumijemo i njegovu religiju i kulturu.
    Nadam se da će religije u budućnosti postati spone povezivanja, a ne razdvajanja, kao što to često biva. Odgovornost za dobrobit svijeta leži na onima čiji je život posvećen građenju mira, jer požrtvovanost svakako treba da bude osnovna odlika svakog mirotvorca.
    “Mir započinje osmijehom.”
    Majka Terezija

  • #2902

    Elma
    Predavač

    Hvala Predraže i Armine.
    predrag je potpuno u pravu kada kaže da “cilj susreta, dodira i dijaloga ne moze biti zivot jednih pored drugih vec jednih sa drugima”. Zivot jednih pored drugih – ili “suzivot”, kako je to u posljednjih nesto vise od 25 godina popularno reci (inace ova riječ nije bila u upotrebi prije kraja devedesetih odnosno prije nego sto je počelo definitivno i potpuno urusavanje jugoslvenskog drustva), ne moze ni biti predmet susreta i dijaloga jer sam pojam implicira odvojenost – paralelnost, dakle nepostojanje tacke dodira. Uostalom, iako paralelni svjetovi mozda postoje, paralelna društva u uslovima globalizacije nisu moguca cak ni unutar danasnjeg covjecanstva, a kamoli unutar tako malog geografskog područja kakvo je Zapadni Balkan naseljen grupama istog ili slicnog mentaliteta, jezika, istorije i svakako vrlo slicnih planova za buducnost koji se u nekim segmentima sukobljavaju. Cak i kada nam se cini da neke društvene grupe nemaju međusobno nikakvih dodira, moramo biti svjesni da se radi o cistom prividu a najjasniji i najeklatantniji primjer za to je aktuelna izbjeglička kriza.

    Religija, s druge strane, moze biti povezujuci faktor, pogotovo kada govorimo o abrahamskim religijama, ali da bi iskoristila taj svoj potencijal i da bi odigrala ulogu spone medju ljudima i narodima, mora smoci snagu da se odupre manipulacijama političkih i drugih centara moci. Uloga religije, zadatak religijskih vodja i obaveza vjernika je da svojim svakodnevnim nastojanjima i djelima ucestvuju u “popravljanju” svijeta. U jevrejstvu govorimo o odgovornosti svakog pojedinca da ispravi ono što je u svijetu loše (tikkun olam koncept). Krajnji cilj ovakvog djelovanja je ostvarenje najviše težnje a to je – mir (“Olam Ha-ba” – “vrijeme koje će doći” zapravo predstavlja savršeni svijet u kojem ce svi ljudi zivjeti u miru). Upute za takvo djelovanje date su u Tori, pa se kaže da je Tora plan ili nacrt koji pruža uputu kako svijet, koji je Bog stvorio u bogatstvu različitosti, učiniti takvim da se svaki njegov dio / element razvija u svojoj svrhovitosti sve do ispunjenja svoje biti i funkcije. Zato se i kaže da je Tora data kako bi se svijetu donio mir.

  • #2910

    Elma
    Predavač

    Sa prve tri zvijezde koje se ukazu na nebu veceras, pocece Sabat – najveći jevrejski praznik. Šabat je dan sjecanja na Stvaranje – to je dan odmora. U Tori je receno: “sjeti se da svetkuješ dan subotni. Šest dana radi i obavljaj sav svoj posao. A sedmog je dana subota, počinak posvećen Jahvi, Bogu tvojemu. Tada nikakva posla nemoj raditi: ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živina tvoja, niti došljak koji se nađe unutar tvojih vrata. Ta i Jahve he šest dana stvarao, nebo, zemlju i more i sve što je u njima, a sedmog je dana počinuo. Stoga je Jahve blagoslovio i posvetio dan subotnji.” (Izl.20,11)

    Šabat Šalom

  • #2981

    Predrag
    Sudionik

    Добро сте рекли “Религија може бити повезујући фактор…” У било којој од ових Аврамовских/Абрахамских религија кључну улогу играју двије ствари слобода за мир и слобода за љубав. Дакле, слобода. Ништа није императив, али сте слободни ширити мир и љубав. Слободни сте/смо их живјети. У томе је смисао спасења човјека и његове овоземаљске и небеске среће: у слободном опредељењу за мир и за љубав. Религије – Цркве и Вјерске заједнице не да могу, него, усудио бих се рећи, морају бити повезујућии фактор! Повезивање, Заједница, додир, сусрет и загрљај су основне компоненте, конститутивни елементи Цркава и вјерских заједница. То смо видјели и то сам ја разумио како из ваших предавања тако и из мог скромног познавања Историје религије, а и мог искуственог религиозног живота. Зато је потребно да пред друштво, пред човјека изнесемо оно што смо као пчела покупили и претворили у мед, а то је да упознамо друштво да су у свакој од ових религија основне компоненте: дијалог, разумјевање, сусрет, мир, љубав. Понекад се религија (онако на први поглед) схвати само као скуп одређених прописа који вјерник мора да испуњава како би вјерно служио Богу. А она је много, много више. Религија је заједништво, повезујући фактор. Ако ишта мора, онда мора да повезује и зближава.

  • #3236

    Elma
    Predavač

    U ponedjeljak 24. aprila, lideri Srpske pravoslavne crkve, Katoličke crkve, Islamske zajednice i Jevrejske zajednice u BiH posjetili su mjesta stradanja Bošnjaka, Srba, i Hrvata tokom rata 1992-1995. i mjesto stradanja Jevreja tokom Holokausta u BiH. Molitvu na Kazanima predvodio je episkop Grigorije, u Križančevom Selu – kardinal Puljić, u Krušćici Igor Kožemjakin, hazan Jevrejske opštine u Sarajevu a na Korićanskim stijenama Husein ef. Smajić, zamjenik reisu-l-uleme. Svako prema svom običaju, vjerski poglavari i prisutni učesnici – vjerski službenici i vjernici sve četiri konfesije molili su se za duše žrtava i tako – prvi put u istoriji samostalne države Bosne i Hercegovine, svi zajedno poklonili se svakoj žrtvi i osudili svaki zločin.

    Bio je to hrabar čin vjerskih lidera. Poduhvat koji ima svoju društvenu i političku težinu, ali, prije svega takav koji stavlja religiju u ulogu koja joj po njenoj biti pripada – ulogu graditeljice mira među ljudima i to na principu uvažavanja njihovih različitosti ali i osude zločina koji ljudi čine jedni prema drugima. Jevrejska religija zahtijeva od svakog pojedinca da svojim djelima pridonosi popravljanju svijeta (koncept tikkun olam). Bog je svijet stvorio u bogatstvu različitosti, a Tora je uputa kako da svaki od mnoštva elemenata koji ga čine cjelovitim ispuni svoju svrhu.Tek ispunjenje biti svakog od tih elemenata uspostavice mir. Molitva, empatija prema žrtvi i osuda zločina dobra su djela koja svijet čine boljim. Odlazak na mjesta stradanja potpuno je u skladu sa principom tikkun-olam i samim tim vodi ka popravljanju svijeta i ostvarenju mira u “svijetu koji će doći”

  • #3238

    Elma
    Predavač

    Drage mirovnjakinje i mirovnjaci,

    stojim vam na raspolaganju za sva vaša pitanja. Voljela bih čuti vaše komentare i diskusije.

    Srdačno,
    Elma Softić-Kaunitz

Morate biti prijavljeni kako bi mogli odgovoriti na ovu temu.