Mir i socijalni pokreti

Učesnicima će kroz ovaj kurs biti pružena prilika da se upoznaju sa opšte prihvaćenim definicijama pojmova koji su vezani za izgradnji mira, ali i sa specifičnim bosanskohercegovačkim kontekstom, te se upoznaju sa različitim modelima izgradnje mira u BiH i u svijetu, postignutim rezultatima i izazovima u njihovoj primjeni.
Pored teoretskih sadržaja, učesnici će takođe steći znanje o oblicima praktičnog rada na području izgradnje mira, načinima kreiranja samostalnih mirovnih aktivnosti, te u saradnji sa različitim društvenim grupama ili pojedinicima.

Mir i socijalni pokreti: Forum

Home Forumi Mir i socijalni pokreti

Ova tema sadrži 13 odgovora, ima 9 sudionika, zadnji odgovor od:  Dalibor Kraišniković prije 7 mjeseci, 1 tjedan.

  • Autor
    Postovi
  • #1976

    Drage mirovnjakinje i mirovnjaci,

    Ukoliko imate pitanja ili komentare, te ukoliko su potrebna dodatna pojašnjenja za teme koje smo obradili kroz ovu cjelinu, slobodno pišite. Na forumu možemo razmjeniti mišljenja ili diskutirati izgradnju mira. Vaše mišljenje nam je važno. Pišite i budite agenti izgradnje mira.

  • #2260

    Dragi/e,

    društveni pokreti su svima nama poznata pojava…da li neko želi podijeliti svoje mišljenje o tome?

  • #2264

    Postovanje,
    Svaka cast na uvodnom izlaganju. Hteo bih reci, da iako bi socijalni ili drustveni pokreti trebali da nastaju zbog, ajmo reci neceg boljeg, svedoci smo da sirom sveta, a i kod nas, da svaki oblik drustvenog pokreta, bude iskoristen u politicke svrhe. Svesni smo mnogih losih scena koji se desavaju kod drustvenih pokreta, mnogo povredjenih i ranjenih ucesnika pokreta. Samim tim se na sami pokret gleda sa predrasudom, gleda se kao na nesto lose. Losa strana pokreta je ta sto samim pokretima , postoji u vecini slucajeva neorganizovanost, i samim tim vrlo je tesko doci do odredjenog cilja. Ljudi kod nas, su vrlo pasivni po pitanju zivota, zivimo pasivni zivot, iako tesko zivimo niko nece da se aktivise na tom polju, jer smatra da nista tim nece postici. I upravo je ova pasivnost, najveci neprijatelj naseg prosperiteta, jer dokle god mi budemo sedeli i cekali da neko drugi nesto uradi od toga nema nista. Moramo sami da budemo promena, jer samo tako mozemo uspeti da izgradimo zdravo drustvo. Hvala!

  • #2266

    Hvala Vama na komentaru. Pasivnost i neorganizovanost jesu upravo vrlo cesto bili razlog neuspjeha ili bar ograničenog uspijeha pojedinih društvenih pokreta. No, mene bih zanimalo Vaše mišljenje, ali mišljenje i drugih učesnika ove Škole, da li je nužno potrebno izaći na ulicu, pred instituciju, itd da bi se to smatralo društvenih pokretom? Da li postoje i drugi oblici i da li su oni djelotvorni?

  • #2278

    Smatram da je važno izaći na ulice, pred općine, fakultete, škole, mjesne zajednice iz tog razloga što se mir kao teorijska odrednica i mir na ulicama, odnosno u praksi u mnogo čemu razlikuju i teško je doći do njega. Kada se određena grupa odvaži na takav čin, on za sobom donosi određene promjene. Ta grupa ne mora promijeniti društvo kroz nekoliko javnih djelovanja, ali će u svakom slučaju osvijestiti i ukazati na određenu problematiku koja treba biti riješena.
    Također mislim da je pisanje itekako djelotvoran oblik društvenog pokreta, jer osim izoštravanja kritičkih senzora, čitatelj šireći svijest postaje svjestan!

  • #2280

    Mogu samo da dodam, da pre svega da bi bilo koji oblik pokreta uspeo, mora da postoji jasan cilj samog pokreta, ali da bi sam pokret uspeo, same drzavne institucije moraju da budi potpuno demokratske, kao i drzava uopste. Jer dzaba mi protestujemo, ako same te institucije ne zele da nas cuju. Posluzio bi se i jednom izrekom, ” Jaci su 100 ljudi, koji govore, nego 1000 koji cute”. Na kraju krajeva, demokratija nam omogucava i izbore, pa ako nam nesto ne odgovara, mozemo ti iskazati kroz glasove. Ali problem je i taj sto nase drustvo, poseduje veoma losu politicku kulturu, vrlo se pasivno ponasamo u pogledu politike, jer mislimo da ce neko drugi za nas da se bori. Takvo je drustvo, da ako zelimo promenu, moramo da se aktiviramo, jer smo mi ti koji mozemo sve kad se udruzimo, zato ako ce organizovanje bilo koje vrste pokreta pokrenuti ovo drustvo, treba da se izadje na ulicu, i da pokazemo da nismo marionete sopstvenog sistema, koji smo sami birali. Hvala!

  • #2312

    Drustveni pokreti mogu svakako iamte razlicite oblike, izlazak na ulice i demonstracije su mozda najvidljiviji oblik, ali postoje naravno i drugi oblici, kao sto je koleginica Cvitkovic primjetila. Pisana rijec, online aktivizam itd, sve to moze da bude dio drustvenog pokreta, koji na koncu moze i dovesti do promjena. No, kako kolega Milanovic primjecuje, da bi pokret uspio potrebno je imati demokratske institucije. Saglasna sam da je tad mnogo lakse uspijeti i dovesti pokret do pomjene, no, kako bi onda objasnili neke pokrete, koji su doveli do promjena u sistemima koji nisu demokratksi, kao sto je recimo to “Arapsko proljece”?

  • #2320

    Da bi dosli do odredjenih promena u drustvima koje nisu demokratska, sami drustveni pokreti su praceni nasilnim demonstracijama i mnogim neduznim zrtvama. Samo “Arapsko prolece” je praceno nasiljem, koje na kraju, ako se danas zapitamo, bilo uzaludno, jer i danas ti ljudi zive veoma lose, i ne bolje nego na pocetku protesta. Procesi nazvani Arapskim prolećem doživeli su neuspeh, jer te države nisu bile ni spremne ni sposobne za odredjeni vid tranzicije, jer odredjeni drustveni pokret da bi uspeo, mora da ima uzajamnu vezu sa onima na vrhu, jer dzaba mozemo protestovati, ako oni na vlasti, i sama politicka kultura, ne zeli promene. Iako je “Arapskim prolecem”, doslo do smene nekih diktatorsih rezima u arapskom svetu, vidimo danas da je doslo do promene u licnosti, a ni i u vodjenju politike na stetu stanovnistva. Potrebni su odredjene licnosti, koji mogu i podrzavaju neki vid promena, da bi ta promena imala neki dugorocni uspeh, jer neorganizovanost pokreta je jedna od njihovih losih strana.

  • #2326

    Poštovana,

    Slažem se da većinom da naši društveni ili socijalni pokreti na kraju imaju za cilj da nekome politički pomognu, koliko god to “šturo” zvučalo. Većina pokreta, pogotovo kod nas, pokušava da se “pronađe” u kojim vodama da deluje. Jer, svaki pokret, udruženje, inicijativa ili slično ima svoje polje delovanje. Kao što je kolega Milanović rekao, velika problematika danas jeste pasivnost i sentenca:”Biće bolje!” Lično, ne volim to jer, kada onda dolazi naše vreme delovanje i življenja? Da li mi treba da “ne živimo” i stagniramo? Profesorica sam po zanimanju, a odrasala sam kao volonterka u NVO -om sektoru, i, ono što bismo prvo trebali da promenimo, posle sebe, jeste, da uključimo veći broj ljudi u naše polje delovanja. Treba ući u škole, institucije, ustanove. Treba probuditi radoznalost! Najlakše je izaći na ulice, pa na našim krilima pozitivne ideje, neko drugi uništava gradove i zdanja, koja su pokoljenja pre nas napravila i ostavila u amanet. Nikada veći obim besplatnog znanja, a tako malo mirovnog aktivizma i neuključenosti.

    Hvala.

  • #2409

    Jasmina Maslić
    Sudionik

    Poštovana,

    Tema je izuzetno zanimljiva, i tu su neke stvari obrađene koje su me zanimale, i smatram da se o njima treba više govoriti i na neki način mijenjati, usmjeravati ili ohrabrivati građanke i građane BiH da se bre za svoja prava, a koja su uveliko ugrožena. Međutim tu smatram da je problem, iako je evidentno da se svakodnevno prava krše, sem nekoliko protesta koji su se se desili poslije rata u BiH, ništa konkretno nemamo, a kao što ste naveli ni ti nisu u potpunosti ispunili svoju početnu misiju. Mene zanima Vaše miljenje, zašto u BiH nema protesta, demonstracija, borbe za osnovna ljudska prava iako se ona na očigled krše? Kolika je uloga tu nevladinih organizacija,(pored tih spontanih umrežavanja i okupljanja) koje bi trebale po meni da budu mnogo glasnije, i da na neki način “probude i izvedu” civilno društvo na ulicu?!

  • #2812

    Armin Marić
    Sudionik

    Poštovana Aleksandra,
    socijalni pokreti su društveni fenomen koji ne samo da su zanimljivi, već i jako upečatljivi po njihovim dugoročnim posljedicama.
    Svjedoci smo sve većeg broja društvenih pokreta internacionalnih razmjera, posebno ekoloških i pacifističkih, koji okupljaju ogroman broj pojedinaca, ali i institucija.
    Redovno dobivaju podršku i od država i internacionalnih organizacija, čiji se dugoročni ciljevi podudaraju s onim od odgovarajućih društvenih pokreta.
    Kao što ste napomenuli, oni najčešće imaju pozitivne efekte (poput ekoloških pokreta), ali to nužno ne mora da znači da nemaju negativne posljedice.
    Neki konzervativni ili reaktivni društveni pokreti zapravo često koče demokratski razvoj i ostvarenje svih prava pojedinaca ili manjina, ali treba imati u vidu da su takvi pokreti sve rjeđi ili svakako neuspješniji u modernom dobu.
    Pošto sam učesnik na brojnim društvenim mrežama, mogu odgovorno tvrditi da se ogroman broj društvenih pokreta odvija i na internetu.
    Razlog se možda krije u “anonimnosti” koju društvene mreže nude korisnicima, koji su slobodniji u izražavanju svojih stavova.
    Također, vrlo često se društveni pokreti finansijski potpomažu anonimnim donacijama, koje mogu iznositi i do nekoliko miliona dolara.
    Izlaskom pred odgovarajuće političke institucije se možda šalje jedna upečatljiva i snažna kolektivna slika društvenog pokreta, iako se društveni pokreti preko interneta nipošto ne trebaju zanemariti.

  • #2815

    Socijalni pokreti su danas raznovrsniji, te predstavljaju ne samo zanimljiv sociološki fenomen, te kao takvi, oni bi trebali da otvaraju nove puteve društvenih promjena. (npr.pokreti za ekolosko čisto okruženje, antinuklearni pokreti, pokreti za prava žena, protiv nasilja u porodici, u školama, pokreti za adekvatno kažnjavanje prijestupnika u saobraćaju, protiv korupcije i sl). No, čini se da, osim svijesti i buđenja savjesti, takvi i slični pokreti, nemaju većih efekata na cjelokupnk društvo. Čini se…
    Ne znam.

  • #2832

    Predrag
    Sudionik

    Данашњи социјални покрети су “кратког даха”, као што је Амна примјетила осим подстицаја на буђење свијести о конкретном друштвеном проблему најчешће долази до тзв. ” самозасићења и “аутоапатије” тако да и сами организатори и идејни творци покрета западају у летаргију и апатију, као што су синдикални и раднички покрети. Упркос веома тешком положају радника синдикални покрети и вође западају у апатију и убјеђују раднике да је добро све док постоји и минимум радничких права, што је тужно и забрињавајуће… Треба прво порадити на буђењу свијести о значају друштвеног активизма истичући свијетле примјере великих вођа социјалних покрета који ни у најтежим тренуцима нису одустајали од рада на борби за боље, толерантније, праведније и хуманије друштво.
    С друге стране, тешка ситуација понекад доводи до радикализације социјалних покрета, као што су (а што је уважена Александра у својим одличним и студиозним предавањима навела) код нас раднички протести ескалирали у насиље и паљења. У сваком случају, потребно је радити на буђењу и развоју свијести о потреби и значају друштвеног активизма у социјалним покретима.

  • #3205

    Iako sam prošao kroz dosta aktivnosti nevladinih organizacija, kao aktivista ili učesnik na seminaru, nisam znao da su NVO i socijalni pokret, zapravo dva različita pojma. Saznao sam još mnogo zanimljivih stvari i po treći put se uvjerio u Aleksandrin moć govora, u smislu da mi održava pažnju i zainteresovanost. Mislim da su JMBG protesti i “Park je naš” dobili dovoljno medijske pažnje, pa s tim u vezi, drago mi je što su učesnici/e imali/e priliku upoznati se i sa inicijativom “Jer me se tiče” koja konstantno radi dobre stvari.

Morate biti prijavljeni kako bi mogli odgovoriti na ovu temu.