Kultura mira

Kultura mira interdisciplinarni je kurs koji na premisama različitih znanstvenih disciplina (politologija, filozofija mira, aksiologija, kulturne studije, mirovne studije, polemologija, religijske studije, sociologija identiteta…) ima za cilj ponuditi kvantum teorijskih znanja koji će omogućiti polaznicama i polaznicima da misle mir u novim spoznajnim kategorijama, da povezuju proizvodnju mira sa različitim, često suprotstavljenim kulturnim narativima, da usvoje novi vrijednosni vokabular kao prethodnu osnovu za djelatno istraživanje mira, te da istražujući različite kulturne forme, u svojim sredinama kreiraju uvjete za minimiziranje kulture nasilja.

Kultura mira: Forum

Home Forumi Kultura mira

Ova tema sadrži 16 odgovora, ima 9 sudionika, zadnji odgovor od:  Dalibor Kraišniković prije 8 mjeseci.

  • Autor
    Postovi
  • #1968

    Drage mirovnjakinje i mirovnjaci,

    Ukoliko imate pitanja ili komentare, te ukoliko su potrebna dodatna pojašnjenja za teme koje smo obradili kroz ovu cjelinu, slobodno pišite. Na forumu možemo razmjeniti mišljenja ili diskutirati izgradnju mira. Vaše mišljenje nam je važno. Pišite i budite agenti izgradnje mira.

  • #2045

    Adina Zuga
    Sudionik

    Kulturno nasilje se posebno bazira na obeshrabrivanju narodne mase i individue da donose kritike i svoja mišljenja. Primjer Miloševića je veoma dobar, jer je potezom davanja prostora “glasu naroda” u novinama koje su bile najčitanije novine na prostoru bivše Jugoslavije davao i iluziju slobode govora, bitnosti naroda u njegovom režimu, ali su istovremeno kritika i osvrt na njegovu politiku bili sinonimi za izdaju, tako je i njegova ideja države mogla da preživi samo zamrznuta, i svakim danom sve više i više totalitarna. Dakle, da bi totalitarni režim bio održiv i da bi se njegova ispravnost potvrđivala, narod bi morao da prestane da misli. Ista pravila važe u svim institucijama povezanim sa državom. Mnoge religijske institucije i religiozni pojedinci ne prihvataju osvrt na njihove religijske zakone i običaje. Nedavno sam pokušala logički pobiti seksističke tvrdnje poznanika koji je religiozan bazirajući se na 2 citata iz njegove svete vjerske knjige (koje pobijaju ono što on tvrdi da je zakon u njegovoj vjeri, a istovremeno citati pobijaju i jedan drugog), što sam i uradila, a kada sam mu rekla “Vidiš kako sam ti logički pobila tvoje tvrdnje”, on je odgovorio: “Logika nije potrebna tamo gdje postoje vjerodostojni citati”.
    Dakle, da bi kulturno nasilje moglo da se razvija, intelektualni domet invidiua, grupa, organizacija i institucija mora biti ograničen stalnim pozivanjem na neke vječne i svete istine. U suprotnom nastupa militarizacija. Cilj se svodi na batinu/opravdanje represije i sredstvo ucjene, a militantna misao se proširuje pomoću manipulacije: “Zadatak boljševika je da radničku klasu učini svjesnom” (Lenjin) , “Da se naše ideje približe radnim ljudima” (The Red Menace, Toronto), „Čak i najmanja devijacija socijalističke misli osnažuje buržoasku ideologiju.“ (Lenjin). To se smatra uspjelim ako radnici, bez obzira šta oni stvarno misle, doprinose organizaciji i dolaze na okupljanja. Prava namjera totalitarnog režima je da uspostavi hegemoniju svoje partije nad narodom, da postane vođa mase sljedbenika. Te namjere su cinično očiglredne u primjerima nacista i boljševika, staljinista: ideja je sredstvo za cilj, svaka ideja koja može privući nove sljedbenike je dobra ideja. Glavno obećanje partije je likvidacija ‘neprijatelja’: kontrarevolucionara, pete kolone, agenata CIA, Jevreja…
    „Masovni mediji su zapravo antimedijatori, neprenosnici, prozivođači nekomunikacije. Televizija, samim svojim postojanjem, uvodi društvenu kontrolu u domove. Uopšte nije neophodno da se kontrola zamišlja kao periskop kojim režim špijunira privatni život pojedinaca, jer televizija taj posao obavlja mnogo bolje. Ona postiže da se ljudi više ne obraćaju jedni drugima, da ostanu potpuno izolovani pred saopštenjima na koja ne mogu da odgovore.“ (Bodrijar)

  • #2165

    BiH je prepuna kako nacionalnih, tako i svih ostalih netrpeljivosti, jer je jedina preostala zajednička ”tvorevina”, a poznato je kako su one prolazile, one i njihovo stanovništvo koje biva udarano čekićem u glavu i onda se tako ošamućeni okreću jedni protiv drugih umjesto da se okrenu protiv čekića. Smatram da je termin ”demonskih priča u obitelji” jedan od zaslužnijih, ako ne i najzaslužnijih faktora što se nacionalni identitet stavlja iznad čovjekovog osobnog integriteta, potrebe i mogućnosti za empatijom i identifikacijom. Kako kultura i civilizacija napreduju, čovjek se okreće onom primitivnom glasu u sebi, koji je sposoban osjetiti samo vlastite potrebe, neovisno kako će se iste odraziti na društvo u cjelini. Nadalje, takav čovjek drugačije pojave ne vidi kao raznolikost i bogatstvo; on drugačije pojave vidi nužno kao zle, jer su mu strane, a svakako je lakše osuditi i distancirati se od nečega, nego jedan dan hodati u tuđim cipelama. Također smatram veoma problematičnim konstantnu političku dominantu u jeziku i književnosti. Ne razdvajaju li se djeca upravo u onom trenutku kada ih razdvoje u 3 učionice kako bi stvorili 3 jezika na osnovi mrkve i šargarepe…? Nepotrebno je navesti, ali svejedno hoću, jezik koji se govori u Velikoj Britaniji, Americi i Australiji nazvan je engleski jezik. Sa sigurnošću mogu reći da se te varijante mnogo više razlikuju od mrkve i šargarepe…

  • #2215

    Slazem se se da je kao sto je dr. Nerzuk rekao, porodica kruna svega, jer sve krece iz porodice. Jer mi u porodici zapocinjemo proces socijalizacije i sve sto naucimo ili dozivimo u porodici, ostaje trajno urezano u nama. Npr. Ako dozivimo neki oblik nasilja u porodici, velike su mogucnosti da i sama osoba bude nasilnik u buducnosti. Dao bih i primer trenutnog stanja veceg dela omladine u BiH, i uopsteno na Balkanu izazvano ratnim stanjima, je ta nacionalna i verska netolerancija, a to sve potice pre svega iz porodice, a onda kroz kulturu vrsnjaka… U porodici se desava ajmo veci neki oblik pasivnog nasilja, gde roditelji namecu odredjenu sliku sveta svojoj deci, koje nisu jos u stanju da imaju neko svoje vidjenje, i uopste da izgrade svoj identitet.

  • #2239

    Jasmina Maslić
    Sudionik

    Poštovanje profesoru Nezuku, uvijek je zadovoljstvo slušati Vas, i iznova i iznova razmišljati o onome što ste govorili. Što se tiče medija, i danas je ista ili slična situacija, naročito medija koji su na budžetu, ukoliko niste član određene stranke/partije, i ne želite da radite za njihove interese i pretstavljati političke pojedince kao “Bogom nama date ljude”, onda posao i ne možete dobiti, već ići okolnim putem i boriti se sa ovom surovom bh realnošću. A porodica jeste taj prvi stepen uticaja na razvijanje individue, ali postoji tu i škola, okruženje, neformalno obrazovanje i slično, gdje se mladi ljudi ili oni koji se tako osjećaju duhom, mogu dodatno edukovati i tražiti ,suočavati se sa stvarima za koje su u porodici stvorili određeno mišljenje i stereotipe, predrasude, te o istima promjeniti ili eventualno zadržati to mišljenje o drugom i drugačijem. Pitanje je sada koliko je obrazovanje svima dostupno, iako je besplatno, ustvari i nije. A sa druge strane danas je internet uglavnom lako i jeftino dostupan, e sad je pitanje koliko u moru nepotrebnih informacija koje nas svakodnevno bombarduju, mi želimo da istražimo i saznamo one prave, činjenično potkrijepljene. Upravo su ovi kursevi jedna od prilika za to, dodatno istraživanje i neformalno učenje, sada je samo pitanje koliko ljudi će doći i odslušati i nešto novo saznati.

  • #2346

    Postovane polaznice i polaznici kursa Kultura mira:
    Hvala sto ste slusali ovu vaznu temu za nase traumaticno postkonfliktno drustvo. Nadam se da cete imati koristi od onoga sto ste culi. Posebno se zahvaljujem Adini, Sandri, Aleksandru i Jasmini na komentarima koji su za mene veoma inspirativni i kvalitetni.
    Svako dobro vam zelim.

  • #2720

    Ljudi koji mogu da biraju će uvijek odabrati mir.

    Ronald Reagan

  • #2721

    Armin Marić
    Sudionik

    Bilo mi je veliko zadovoljstvo slušati predavanja kursa kulture mira, a kao srednjoškolac mogu potvrditi da se pojam kulture mira apsolutno ne spominje u nastavnom planu i programu.
    To je sve pokazatelj koliko je obrazovanje jedan veliki faktor u izgradnji jedne napredne i kritične ličnosti, koja je u sposobnosti da “filtrira” informacije kojima je svakodnevno okružena i spozna jednu dublju stvarnost koja se krije iza najobičnijih poruka, a dovodi do velikih nesporazuma pa i kulturnog nasilja.
    Nerijetko potcjenjujemo da smo učesnici ere neograničene dostupnosti informacija, u kojoj istina rijetko ostaje uspješno skrivena, a u kojoj je obrazovanje udaljeno par klikova mišem.
    Uočavanje i blagovremeno sprečavanje svih oblika nasilja treba predstavljati univerzalni cilj svakog mirovnjaka, a poznavanjem osnovnih načela mirovnih politika smo osposobljeni da aktivno sudjelujemo u rješavanju konfliktnih situacija, ali i da se snađemo u karakterističnim postkonfliktnim situacijama kakve imamo i u našoj državi.
    Zato bi se poznavanje osnovnih ciljeva kulture mira trebalo smatrati dijelom općeg obrazovanja modernog čovjeka.

    Funkcija edukacije treba da bude da čovjeka uči da misli intenzivno i kritično. Inteligencija plus karakter – to je cilj prave edukacije.
    Martin Luther King Jr.

    Veliko poštovanje doktoru Nerzuku!

  • #2734

    Predrag
    Sudionik

    Веома корисна, инспиративна и занимљива предавања уваженог професора Нерзука. Што се тиче примједбе драгог Армина да се у наставном плану и програму средњих школа у Босни и Херцеговини, не спомиње култура мира, то је дјелимично тачно, али Ипак не можемо рећи да се не говори о изградњи мира и да се не ради на процесу изградње мира. Из личног искуства, могу посвједочити да се у мом колективу доста пажње посвећује изградњи мира, те да то чинимо личним примером и личном жељом и ентузијазмом без потицаја “одозго”… Свако мора дати нешто и од себе, личним примјером промовисати културу мира. Мир је лични напор, свједочење и себедавање за другог. О миру се не ифмормише толико, колико се њиме живи. Ипак, добро је да си указао на тај проблем. О миру се говори и мир се свједочи прије свега на вјеронауци, на часу одјељенског старјешине, те на другим часовима хуманистичких и друштвених наука… Требамо сви скупа наметати те теме, и једни и други са обе стране катедре…
    Велики поздрав и поштовање професору и свим учесницима овог курса…. Мир нема алтернативу…

  • #2736

    Koncept mira treba da se uvede u svaki školski predmet od matematike do tjelesnog odgoja. Zaista se trebamo pozabaviti primjenjivosti mira u svim sferama života i društva. Učenici, uz pomoć nastavnika, stalno treba da uče, istražuju i razmišljaju o novim načinima stvaranja mirnog života i društva zasnovanog na temeljima pravde, jednakosti i jedinstva.

  • #2737

    Predrag
    Sudionik

    Слажем се у потпуности са Амном. Ми данас у школама имамо на примјер редовно образовање о саобраћају и саобраћајним правилима у оквиру неких предмета, а посебно у оквиру устаљених саобраћајних секција. То је похвално, али исто тако мора постојати и нека врста системског мировног образовања. Можда би било добро и предлажем професору и осталим професорима и цијелом тиму “Про будућности” да урадимо нешто у виду брошуре или мини уџбеника о култури мира за основну и средњу школу, попут оних брушура о опасности од мина, о демократији, превенцијама од болести и сличних брошура које су рађене и дистрибуисане по школама и само постојање тих брушара на неки начин је “натјерало”, подстакло и мотивисало наставнике да раде на поменуте теме. Радити за почетак на оснивању факултативних секција под називом “култура мира”. Треба учинити све како би у образовни систем утиснули изучавање културе мира. Тиме би створили предуслове за изградњу друштва једнакости, поштовања и истинског суживота међу народима.

  • #2740

    Hvala Amni, Predragu, Arminu i onima koji su se javili mailom na lijepim rijecima i hrabrosti da pokusaju biti mirovnjaci u nasem drustvu. Ohrabrujem Vas da nastavite predano raditi, slobodno se javite sa pitanjima i kazite i drugim polaznicama i polaznicima da se slobodno ukljuce u diskusiju i ne libe se postavljati pitanja.
    Svako dobro Vam zelim.
    Nerzuk

  • #2741

    Armin Marić
    Sudionik

    Poštovani Predrag,
    drago mi je da ste izdvojili svoje vrijeme da se posebno osvrnete na moj komentar.
    Kao učenik gimnazije, svakako mogu posvjedočiti trudu i zalaganju profesora da se dotaknu mirovnih problema, te da nas poduče osnovnim moralnim načelima kroz nastavni proces.
    Nažalost, sam pojam kulture mira i mirovnih politika se potpuno zanemario iz jedne teorijske perspektive, koja je zapravo i nužna za adekvatno rješavanje konkretnih mirovnih problema.
    Teorijsko znanje koje nam pruža kultura mira je temeljeno na desetljećima rada stručnjaka iz područja sociologije, politike i filozofije, te je takvo zapravo neprocjenjivo u rješavanju složenijih konfliktnih situacija.
    Ličnim primjerom i konkretnim djelovanjem ćemo svakako postići krajnji cilj unutar manje zajednice, ali osposobljavanje budućih generacija za aktivno sudjelovanje u tokovima svjetske mirovne politike će zasigurno zahtijevati mnogo više od prostog “sebedavanja”.

  • #2742

    Armine, divno si to tekao. Ulijevaš povjerenjr i mir u srca čitalaca. Hvala ti.

  • #2743

    Predrag
    Sudionik

    Армине, лијепо си то објаснио. Вејроватно си прочитао у мом другом коментару, да сам понудио и нека конкретна решења за приближавање и “утискивање” теоријских сазнања о култури мира у наш образовни систем, нарочито у средње школе. Истакао сам и важност личног свједочења, сматрам је и сматраћу је и даље битним компонентом у образовању за мир. Могу да имам сво знање овог свијета, да знам све теорије о миру и насиљу, али ако нисам лични промотер мира, ако нисам цијелог себе дао за мир, вриједи ли ми што сво то знање? Мир није теорија, мир је пракса, мир је живот, мир је пут. И наравно, то ни у ком случају не значи да теорија и теоријско сазнање није потребно. Напротив. Потребно је, поготово вама у средњој школи, али мора бити праћено конкретним дјелима на промоцији мира. Зашто то говорим? Посматрајући наше политичаре, видимо људе који добро познају мировну политику, раде на мировним стратегијама, а истовремено подижу тензије и покушавају креирати нове сукобе. Зато и само зато инсистирам на васпитању цјелукупне личности за мир, промену свијести и потицају на лични примјер. Ви ученици морате у личности онога ко вас образује за мир спознати мировњска, а и он од вас треба да очекује, не пуку репродукцију теоријских сазнања о муру, већ мировњаке на путу мира. Не на путу до мира, већ на миру као путу. Ово је само допуна твог коментара 🙂 Надам се да се слажете око ових очекиваних исхода теоријских сазнања који би се изучавали у образовном систему.

  • #2744

    Armin Marić
    Sudionik

    Poštovani Predrag,
    počašćen sam što nastavljamo našu diskusiju o mirovnim problemima, a posebno jer je naše znanje širine mirovnih politika zaista ograničeno 🙂
    Kako zapravo možemo da uočimo, poznavanje mirovnih strategija je apsolutno potrebno za dugoročno postizanje mira i stabilnosti u postkonfliktnim situacijama, koje možemo pronaći i u našoj državi. Znanje koje nosimo sa sobom nam zapravo omogućava da odgovorimo na sve prepreke ka mirnoj budućnosti, a vrlo često neznanje dovodi do potiskivanja ili pukog prigušivanja tenzija, ustupajući mjesto negativnom miru, kojeg je zapravo objašnjavao i dr. Nerzuk.
    Snalaženje u mirovnim konfliktima manjih dimenzija je svakako pokazatelj dobrog ličnog angažmana kojeg ste spominjali, a praktikovanjem mira šaljemo dragocjen primjer budućim generacijama o zaista plemenitom pozivu življenja mira.
    No, svaki mirovnjak zapravo teži ka toj apstrakciji življenja mira, iako živimo u nemirnom svijetu.
    U ekstremno složenim svjetskim mirovnim pitanjima, naobrazba u mirovnim politikama nudi alternativu ka crno-bijelom shvatanju mira, a mogućnost spoznaje pomalo nemile stvarnosti u kojoj je potreba za mirom potisnuta u drugi plan.
    Čak i mir može biti kupljen uz previsoku cenu.
    Benjamin Franklin

  • #3142

    Prije svega želim istaći da mi je čast bila slušati predavanje velikog čovjeka kao što je prof. dr. Nerzuk Ćurak. Mada, za razliku od, pretpostavljam većine drugih polaznika/ca, ja ću imati priliku ponovo slušati predavanja ovog čovjeka, ali ovaj put formalno, s obzirom da sam student Fakulteta političkih nauka, UNSA. Iako se već treću godinu bavim mirovnim aktivizmom, te sam prošao dosta ovakvih sličnih radionica, mnoge stvari nisam znao, poput podjele na strukturno, direktno, kulturno nasilje, kao i za pojmove pozitivan i negativan mir, Johan Galtung itd.
    Najzanimljivija su mi bila posljednja dva predavanja koja su se ticala suočavanja sa prošlošću i tranzicijske pravde, jer me te oblasti interesuju već duže vrijeme. Želim podijeliti neka svoja iskustva vezana za ovakav vid aktivizma. Prije svega, ne bih želio nikoga obeshrabriti, ali da biste se bavili ovim temama (suočavanje sa prošlošću, tranzicijska pravda, humanitarno pravo) morate biti spremni, te psihički jaki. Ja sam doživio mnogo neugodnih situacija zbog toga, jer sam u svojoj lokalnoj zajednici i porodici okarakterisan kao neko ko radi protiv svog naroda, a u korist drugih naroda. To me i danas demotiviše,jer ako ćemo iskreno, ja radim “protiv svih”, tačnije “u korist svima”, no to je nemoguće objasniti u društvu gdje vas etiketiraju jednom i zauvijek. Važno je raditi ono što voliš i ne slušati druge, ali kad vas ljudi odbacuju, ne bude vam prijatno. Šlag na tortu nastaje kada odete studirati u drugi entitet. Kada sam već kod studiranja, želim dodati da sam razočaran predavanjima nekih profesora sa FPN-a koji otvoreno promovišu šovinističke ideale. Kao što smo naučili u trećem obrazovanju, taj fenomen spada u kategoriju kulturnog nasilja koji se ispoljava, nažalost kroz obrazovanje. O politici i religiji ne bih, to je tek poražavajuća priča.
    Radujem se narednom kursu. Svako dobro! 🙂

Morate biti prijavljeni kako bi mogli odgovoriti na ovu temu.