Izgradnja mira i transformacija konflikata

Kurs će se sastojati iz pet tematskih celina, koje će se adresirati tematski, kontekstualno, praktički, s ciljem da se podstakne na kritičko i aktivističko promišljanje bazirano za znanju, iskustvu, kroz tekstualne, vizuelne i druge oblike interaktivnogpodsticajnog pristupa i aktivnog, multidimenzialnog učenja. Polaznici/e će steći osnovna znanja iz navedenih tematskih cjelina i steći elementarna znanja ali i kritički vokabular za promišljanje konflikta i njihovih načina riješavanja.

Izgradnja mira i transformacija konflikata: Forum

Home Forumi Izgradnja mira i transformacija konflikata

Ova tema sadrži 15 odgovora, ima 5 sudionika, zadnji odgovor od:  Doc. dr. sc. Zlatiborka Popov Momčinović prije 11 mjeseci, 3 tjedana.

  • Autor
    Postovi
  • #1978

    Drage mirovnjakinje i mirovnjaci,

    Ukoliko imate pitanja ili komentare, te ukoliko su potrebna dodatna pojašnjenja za teme koje smo obradili kroz ovu cjelinu, slobodno pišite. Na forumu možemo razmjeniti mišljenja ili diskutirati izgradnju mira. Vaše mišljenje nam je važno. Pišite i budite agenti izgradnje mira.

  • #2214

    Očekujemo plodnu diskusiju i razgovore… Ima li ko ideju kako u BiH da podstaknemo da se razvije ideja tzv. pozitivnog mira?

  • #2219

    Moje komentar zapocecu slavnim delom Semjuela Hantigtona, koji u svojoj knjizi ” Sukob civilizacija”, govori kako, u buducnosti, rat se nece voditi, ni za politiku, ni za ekonomiju, vec da ce rat nastajati iskljucivo sa kulturne strane odnosa izmedju nacija i vera. Ovo delo se moze ispostaviti tacnim, jer svedoci mnogih konfliktnih sukoba koje se desavaju danas, a i desavale su se i u proslosti, a imaju kulturni predznak. Uzecu sad za primer BiH, u kojoj bas ova knjiga preslikava stanje, u kojoj postoji multinacionalno i multietnicko stanovnistvo, koje se i 20-ak godina posle rata u nekom obliku pasivnog konflikta. Mislim da je kljucno za pomirenje unutar ne samo BiH, vec i celog Balkana, da krenemo da menjamo sebe, jer kao sto je Gandi rekao:”Budimo promena koju zelimo da vidimo u svetu”. Da skratim, treba svi,kao ravnopravni clanovi ovog drustva, da pocnemo da se menjamo, a ne da cutimo i da dozvolimo da se zadovoljimo sa pasivnim mirom, treba da kroz dijalog i jednu toleranciju, uspemo da izgradimo jedno zdravo drustvo, a napominjem da je to moguce samo ako pocnemo da menjamo sebe.

  • #2223

    Svidja mi se ovaj odgovor… Pogotovo refiranje na Gandija da smo mi promjena. Ali se pitam, kako je i zašto Hantingtonova teza nastala? Da opravda nove sukobe ili da ih (navodno) protumači? Prije knjige Sukob civilizacija objavljen je Hantingtonov članak u časopisu Foreign Affairs. I od jedne hipoteze nastala je paradigma za tumačenje sukoba a i za spolnju politiku.

    Jedan naš pokojni sociolog religije je npr. rekao da ovdašnji rat nije bio vjerski već zverski. Zanima me kako to tumačite? Da li se npr. kulturne i slične distinkcije koriste samo za grabež resursa, npr. materijalnih, pod plaštom kulturne i religijske distinkcije?

    A što se BiH tiče, knjiga od Hantingtona je poslužila kao lakmus test paradigme koja se ne može dokazati, već se i sad zloupotrebljava Možda ja grešim, ali učimo zajedno ;-). I sam Hantington je rekao da je to hipoteza, a ne teza. Ne zaboravimo da je pored ove knjige napisao i knjigu o talasima demokratije. Oni su tu oko nas, samo kako da ih ugrabimo?

  • #2225

    U pravu ste, da se dosta zloupotrebljena teza. Sto se tice, da li kulturni ili neki drugi predznak omogucuje da se dolazi do nekih materijalnih i drugih koristi, ima mnogo tacnosti. To je neki vid latentne forme(Merton), kada se isticanjem kulture, ostvaruje neka druga korist. Svesni smo ratnih desavanja, da su ona bila zverska, a ne verska. Jer odredjeni funkcioneri u to vreme, i ne samo oni vec i odredjeni ljudi, ucesnici samih ratova, su iskoristili sami rat, ne samo u smislu zastite svog naroda, vec da bi ostvarili neku korist. U ratu se dosta ljudi obogatilo, na racun nekog drugog, i bas danas takvi ljudi ne zele da ostvare prosperitetno drustvo, sto je velika prepreka ovom drustvu. Mislim da veliki broj neduznih zrtava u ratu, stradanja civila, pa cak i od strane iste vere, dokazuje da je ovaj rat imao konotaciju zverskog. Da bi izgradili jedno prosperitetno drustvo, u kojima ce se postovati razlicitosti, u kojem nema nekih predrasuda, koje su nam u dosta slucajem nametnute, treba da ukazemo, kako sebi, tako i buducim generacijama, da mozemo i moramo da cuvamo svoje, a postujemo tudje. Isto tako na kraju bi dao jedan citat, takodje Gandija koji kaze:” Da zivimo kao da nam je poslednji dan u zivotu, a da ucimo kao da cemo ziveti vecno”. Ovaj citat sam izabrao, zato sto, bar mene asocira da treba da treba i da moramo da zivimo sa razlicitostima, da postujemo jedni druge, i samim tim cinimo sebi zivot lagodnim, dok drugi dio citata me asocira na to da stalno treba da ucimo o drustvu, jer drustvo je promenjivo, i sto pre budemo shvatili da je rat davno iza nas, i da treba da se okrenemo buducnosti, bice lakse i za nas i za ljude oko nas. Hvala!

  • #2228

    Sjajno tumačenje… I ja mislim da je ta teza dosta zloupotrebljena za lažnu legitimaciju konflikata, evo npr. i ovih na našim područjima. Predatorske kvazielite koje nas i danas drže u stanju straha i očaja i dalje koriste tu tezu. Ali stalno treba govoriti da je i sam Hantington rekao da je to hipoteza! I ovo referiranje na Mertona je super, i na pojam latentne i manifestne funkcije nečega, neke društvene pojave npr. A od Gandija treba stvarno učiti, on je večna inspiracija. Imam jedan sjajan tekst u kom se inače pošto vidim da ste potkovani poredi njegov i Hajdegerovog koncept istine. Tekst je meni super jer znamo da je Hajdeger, onakav um završio kao nacistički rektor i što takvo poredjenje. Pa ako Vas zanima mogu Vam poslati pošto vidim da ste potkovani u ovoj oblasti. Naime, kod Gandija svi delimično kao ljudi participiramo u deliću istine jer je ona sveobuhvatna, a kod Hajdegera istina zapravo i ne postoji kao takva (to su po njemu greške prethodnih filozofa) već samo potvrđivanje (Selbstbehauptung) određenog naroda kroz prostor i vreme i bivanje (Sein und Zeit). Kod Hajdegera na kraju nema ni ličnosti, a kod Gandija ima tj. priznaje se i postojanje određenih kulturnih različitosti ali i individualnost postoji, nas kao osoba. I tu na scenu stupa dijalog o kom ste i Vi fino napisali, koji ima znači i kulturnu, kolektivnu ali i ličnu, odgovornu formu.

  • #2745

    Dragi_e polaznici_e, tačnije mirovnjaci_kinje

    Radujem se našem radu i druženju tokiom naše Male ali opet velike škole za izgradnju mira. Jer biti mirovnjak_inja iziskuje veliku hrabrost i junaštvo, ali i rad kroz mirovnjačku praksu kao i učenje o različitim oblicima sukoba, mira i transformacije konflikta. Slobodni ste postavljati pitanja. Ja sam jedno dobila i baš mi se svidja, a tiče se sankcionisanja konflikta. Nekad ljudi i sukobljene strane jednostavno podvuku crtu (npr. slučaj posleratne Zapadne Nemačke i Francucke nakon II svetskog rata), jer se smatralo da bi stalno invociranje i sećenja na konflikte prouzrokovalo nove. Čisto me zanima šta mislite o toj tezi, tj. teoriji koja se u posleratnoj Nemačkoj zvala kollektives Beschweigen, tj. kolektivna ćutnja/prešućivanje?

  • #2783

    Evo još jedan link iz sjajnog filma o Hani Arent, koja se baš bavila pitanjima krivice i odgovornosti. Svakako preporučujem svima koji nisu gledali da odgledaju ovaj film u cjelosti 🙂

  • #2784

    Predrag
    Sudionik

    Поштована професорице,
    Хвала на веома инспиративним, надахнутим и душекорисним предавањима. Била је ово прилика да се науче многе ствари о трансформацији конфликта и изградњи мира,пратећи веома квалитетна и садржајна предавања. На претходном курсу о култури мира имали смо једну врло садржајну и аргументовану дискусију између нас судионика школе о томе колико је важно у образовном систему говорити и систематски изучавати културу мира и колико је важно личним примјером промовисати мир и толеранцију. Ја сам, нимало не умањујући изучавање различитих мировних теорија, потенцирао лично свједочење, лични напор да свим својим бићем свједочимо мир. Мислим да је суштинска порука и ваших предавања позив на лично свједочење тј. да се рецимо у школама стави акценат на наставника или професора као човјека мира, те ће се они које он или она подучавају слиједити његов лични примјер. Лако је научити теорију и савладати теоријске постсвке, много је важније у особи препознати човјека на путу мира. Ја то препознајем у Вама. Ви на сваком кораку радите на изградњи и промоцији мира, тиме ваше теоријско излагање не остаје само на апстрактним научним теоријама о миру, већ то постају животне поставке. Мислим да се мора говорити о миру као начину живота и увијек то понављати млађим нараштајима. Мир је начин живота сваког човјека. Конфликт и сукоб су противприродна стања и промашај циља човјековог постојања.
    Што се тиче колективног прешућивања конфликтних чињеница, ми смо на жалост друштво у служби промоције конфликта. Бар су медији створили такву (не)културу – “(не)културу промоције конфликтних ситуација”. Конфликт се не смијемо промовисати, али ни ћутати о њему. На њега треба указивати као трагичну, страшну чињеницу коју нисмо произвели ми који смо га претпели, него је наметнут. Мир треба промовисати снажно, не чекати да га медији промовишу, већ га промовисати личним примјером увијек и на сваком мјесту… Мир почиње од “мене и тебе”, не може нам нико наредити мир са стране, већ га ми градимо и ми га живимо. Све док се не уживимо у њему, не можемо рећи да смо мировњаци…

  • #2789

    Armin Marić
    Sudionik

    Poštovana profesorice Zlatiborka,
    drago mi je da sam imao priliku da odslušam Vaša predavanja, a kao gimnazijalac Vam se zahvaljujem što ste mi pružili znanja i zanimljive, konkretne primjere transformacija konflikata.
    Svakako, kao što sam komentarisao i u prijašnjem kursu, svjedok sam da se u obrazovnom programu često zanemaruje svako detaljno pronicanje u teorije transformacije konflikta.
    Također, kao što je i Predrag napomenuo, vodila se diskusija o bitnosti ličnog primjera izgradnje mira nad teorijskim poznavanjem mirovnih problema.
    Kao što ste spomenuli i u svojim predavanjima, mnoge ličnosti su posvetile svoj život izgradnji mira, te njihov primjer svakako treba slijediti svaki mirovnjak, ali mnogi nikad neće dostići taj nivo predanosti ka rješavanju mirovnih problema.
    Svakako ono što svako zainteresovan može učiniti, je da nauči ponešto o institucijama koje omogućavaju pojedincima da što uspješnije izvrše svoje mirovne ciljeve.
    Možemo posmatrati druge lične primjere i izvlačiti korisne pouke o reakcijama društva na određene mirovne strategije, tako da naš vlastiti doprinos miru bude što potpuniji, a ne kao što ste napomenuli, da dovede do negativnog ili ugovorenog mira.
    Što se tiče kolektivnog prešućivanja, svakako se može zaključiti da je jako zanimljiva pojava.
    Kao što mnogi nagomilani i zakopani problemi gotovo uvijek isplivaju na površinu, odnosno manifestuju na određen način u ljudskoj psihi, trebalo bi ozbiljno razmisliti o kolektivnoj svijesti koja omogućava da se ozbiljniji problemi na taj način stišavaju šutnjom.
    Nadam se da ćemo jednog dana imati više uvida u moć ljudskog prešućivanja i stvarnih posljedica šutnje ne samo individualaca, već i cjelokupnih nacija.

  • #2790

    Dragi/e polaznici/e,

    Hvala pre svega na lepim rečima vezanim za predavanja. Sve što ste rekli je mudro ali i razborito- razborito u smislu antičkog phronesisa jer ovaj implicira tj. iz njega proizlazi angažman. Kao što je Predrag rekao a i Armin, jako je bitan lični primer, ali i povezivanje ljudi koji su da tako kažem za mir jer bez povezivanja smo ipak prepušteni sami sebi i teško da možemo da izgradimo bilo kakav otpor. Zato i totalitarni režimi počivaju na izolaciji i otuđenju ljudi jednih od drugih, i tzv. atomiziranom društvu gde su pojedinci samo izolovani atomi koji se slučajno sreću i sudaraju.

    Armin je takođe fino rekao vezano za prešućivanje. Trauma se vrati ako se sa njom ne suočimo na pravi način. No u kontekstu Zapadnje Nemačke i suočavanja sa nacizmom, najpre je nastalo kolektivno prešućivanje- kažnjeni su samo najviši dužnosnoci. Naime, bio je strah da će nastati haotično stanje uzajamnog denunciranja i optuživanja što ima smisla. No, (kolektivna) trauma se kasnije vratila, i to kod nove generacije koja je svojim roditeljima postavila pitanje gde ste bili 1941. Nakon toga, i npr. nove “Političke teologije” u Nemačkoj šezdesetih godina kada teolozi ističu da uloga Crkve nije da samu sebe pravda i održava u svetu već da invocira opasna pitanja i sećanja u samu bit religije, bitka za kulturu sećanja je dobijena. U svakom slučaju, tema je složena, ima nijansi i mislim da je bitno i učenje iz nekih manje ili više sličnih primera da bi se osnažili a i ohrabrili, a ujedno i postali svesni nekih kontroverzi…

  • #2806

    “Mir u svijetu može doći samo kao prirodna posljedica univerzalnog prosvijetljenja”, riječi su velikana nauke, Nikole Tesle.
    Drago mi je da sam dio toga kroz ovu školu, a posebno, jer se među nama nalaze divni mladi ljudi koji mogu promijeniti svijet nabolje. Hvala ti Armine, prekrasno je to sto si, kao mlada osoba, naš saputnik u koracima prosvjetljenja.

  • #2811

    Armin Marić
    Sudionik

    Poštovana Amna,
    hvala Vam što to uviđate i što me ohrabrujete u mojim mirovnim ciljevima 🙂
    Nikola Tesla je to izvrsno rekao!

  • #2819

    Mislim da je super da jedni druge podržavamo, osnažujemo, delimo ovakve pozitivne misli. Baš sam sretna da Mala tj. velika škola za izgradnju mira ima ovakve sjajne polaznike/ce 🙂

  • #3070

    Predrag
    Sudionik

    Поштована професорице и драги пријатељи мировњаци,

    На крају мале школе за изградњу мира, прилика је да сумирамо наше утиске са предавања. Мала школа за изградњу мира је показала да је она мала школа великог срца. Она је Мала школа, која је испунила велики циљ. Мала школа је окупила велике људе. Зашто кажем велике? Само велики људи су спремни да граде мир, само велики људи имају спремност да комуницирају, да воде дијалог – дијалог за мир, за заједницу јединства у богатству различитости. Само велики људи су спремни да у сваком човјеку препознају доброг човјека. Да, доброг човјека. Зло нема онтолошко постојање, самим тим не постоји зао човјек. Зло “постоји” само онда када га ми допустимо, када логос нашег бића усмјеримо ка погрешном циљу. Кад промашимо прави циљ. А прави циљ човјека је да се оствари у другом и кроз другог човјека. Кроз сусрет, дијалог и заједницу са њим, са другим човјеком. Мала школа за изградњу мира кроз теоријска сазнања и кроз личне примјере свих људи у овом пројекту “тјера” све полазнике ове школе на допринос изградњи друштва једнакости и равноправности у богатству различитости.
    Можа многе од нас обесхрабрује што нас је мало, што је мало људи спремних да живе мир и да се боре за њега. То не смије да нас обесхрабри. За подстицај свима нама подсјетићу на ријечи једног савременог мировњака, који је у најтежим условима, позивао на мир. О количини мржње и количини љубави, те о моћи једне и друге, мене лично најбоље мотивише ова његова реченица: „Можда је на овом свету неистине, неправде и мржње више, али су истина, правда и љубав моћније“ – Патријарх Павле.
    И на крају један приједлог за професорицу и за тим Мале школе за изградњу мира. Бићу слободан да предложим да по завршетку ове школе за изградњу мира издамо један мали зборник наших есеја, коментара, закључака, размишљања о миру и о школи мира. Бар као једна мања књижица, брошура, гдје би сви и предавачи и учесници ко жели могао изнијети утиске о малој школи за изградњу мира и гдје би неки од интересантнијих есеја могли бити објављени. Такво једно штампано издање би послужило као потицај како нама тако и свим осталим мировњацима да се активно укључе у процес изградње мира у нашој држави и нашем друштву.

  • #3071

    Dragi Predraže, prijatelji i prijateljice,

    hvala puno na lepim a i ohrabrujućim rečima. To svakako puno znači i motiviše nas sve u radu, u različitim oblastima uključujući i našu svakodnenicu. Ona jeste nekad sumorna, nekad smo umorni i obeshrabreni ali ti ciklusi raspoloženja su nešto sasvim normalno. Bitno je da imamo neki pravedan cilj, i da ka njemu stalno težimo. I da u tome nismo usamljeni, a što je jako bitno a što ste i Vi istakli.

    Hvala i na idejama. Mislim da se u CRS planira zbornik sad ne znam tačno kako je koncipiran. Jedan će svakako sadržavati radove predavača. Naravno, svaka sugestija da se ova ideja obogati i proširi je dobro došla. Takođe, imate mogućnost da šaljete eseje i kao što znate tri najbolja će biti nagrađena :-). S tim u vezi, očekujemo zanimljive i podsticajne radove polaznika/ca.
    SRdačno, Zlatiborka

Morate biti prijavljeni kako bi mogli odgovoriti na ovu temu.